MOJ PRIJELAZAK PREKO
PUSTINJE
[pe2-gallery class=”alignleft” ] 
[/pe2-gallery]Prelazim pustinju i tražim izlaz, i nemogu ga naći. Postajem gladna i neznam kako nači hranu, ugledam maloga kukca i koliko sam gladna pojedem ga.Izdržala sam nekoliko sati bez vode i sve više sam žednija i žednija. Krenem kopati rupu da dođem do vode, evo vidim malo vode i sve popijem što je bilo.Tražila sam mijesto gdje da prespavam, nađem neko bolje mijesto i vidim da je jedan čovijek već ovdje bio i zanima me dali je izašao iz pustinje. Sutra u jutro idem dalje tražiti izlaz. Vidjela sam nešto što bi mi moglo pomoći da nađem izlaz, ali kod toga je bila zmija otrovnica koja me je napala. U blizini je bio neki štap i borila sam se protiv zmije. Uh! uspila sam se obraniti i ubila sam ju. Više nemam snage, sada moram nešto pojesti. Uzela sam zmiju razrezala sam je i našla dio koji nije otrovan i pojela ga. Sada sam dobila malo snage da mogu nastaviti dalje. Kada je pala noć rekla sam: malo hlada. Prije nego što ću zaspiti pomolila sam se Bogu i zamolila sam Ga da mi pomogne da izađem iz pustinje. I sutra kada sam se probudila išla sam dalje i dalje i našla izlaz iz pustinje. Kada zamolite Boga da vam pomogne on će vam pomoći. Neki ljudi nevjeruju u Boga i u Njegova djela. Ja vam mogu dokazati da Bog postoji, jer što je za mene učinio jako mi puno znači. I zanima me dali je isto Bog pomogao onom čovijeku kao što je i meni.
Dorotea Gredićek
Najnoviji komentari